УНС са својим огранком на Косову истиче да је недопустиво да се новинарима који извештавају на српском језику онемогућава рад, као и да се на овај начин не крши само Закон о употреби језика, већ се угрожава и право на информисање које је загарантовано међународним конвенцијама.

УНС са својим огранком на Косову подсећа да је најучесталији облик угрожавања медијских слобода на овом подручју онемогућавање рада због недостатка превода на српски језик, а да су се са овим проблемом новинари српских редакција, само од почетка године, суочили више пута.

Новинари из Контакт Плус радија, Радија Косовска Митровица, Коссева, Калзо-а, Кохе, Клана Косова и Приштина Insight-а, разговарали су са новинарком и секретарком УНС-а на Косову Јеленом Марковић и главним и одговорним уредником Ким радија и чланом Управе УНС-а Гораном Аврамовићем.

Они су новинарима говорили о историјату УНС-а и свакодневним активностима Удружења. Горан Аврамовић је са младим колегиницама и колегама говорио и о проблемима са којима се новинари данас суочавају, као и изазовима који постоје у овом послу.

Новинари су УНС на Косову посетили у организацији Мисије ОЕБС-а на Косову, а наредних дана посетиће и седиште УНС-а у Београду.

Изабрани новинари су стипендисти ОЕБС-овог Програма стипендирања медија. Секција за медије ОЕБС-а, шесту годину заредом, организује посете за младе новинаре који обилазе медијске агенције, удружења и институције.

Пре два месеца у просторије „Јединства“ дошао је, каже Комазец, њима непознати човек и рекао да је купио некретнине које припадају друштвеном предузећу „Лукс“ преко Агенције за приватизацију у Приштини и да је потребно да се испразне просторије.

„У среду, 8. маја је дошао адвокат извесног Пеција и уз претње наложио нашим новинарима  и запосленима у Универзитетској библиотеци, која се налази у истој згради, да до среде 15. маја  напусте ове просторије. Рекао је да ће у противном доћи са полицијом која би хапсила људе и запленила имовину. Ми смо то схватили као вид претње“, додала је она.

Иначе, новинари „Јединства“ су до средине 1999. године радили у својој вишеспратници Дома штампе у Приштини, на горњим спратовима. У јеку ратних дешавања, у јуну 1999. године, из просторија на вишим спратовима су, како каже Комазец, протерани на први спрат у једну просторију.

„Тада су се новинари ‘Јединства’ кретали са пропусницама КФОР-а и извештавајући ризиковали своје животе“, додаје Комазец.

Ипак, ни ту се нису дуго задржали јер им је КФОР у новембру 1999. године наложио да напусте и Дом штампе и Приштину,  наводећи да им не може гарантовати безбедност.

Одатле су најпре отишли у Звечан, па у Косовску Митровицу, где је, како каже Комазец, Координациони центар за Косово и Метохију реновирао просторије и 50 метара квадратних дао листу „Јединство“.

„Овај лист је 21 годину у изгнанству и у тим просторијама. Сада нас протерују по други пут", нагласила је Рада Комазец.   

УНС је у жалби навео да су у информацијама објављеним на сајтовима РТК на српском и албанском језику поводом 20. годишњице Мартовског погрома прекршене професионалне норме и да је оваквим извештавањем директно угрожава безбедност читаве заједнице.

Подсетимо, на сајту Радио-телевизије Косова (РТК) на српском језику је на 20. годишњицу од Мартовског погрома поновљена лажна информација, објављена 16. марта 2004. године,  да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежали од групе српских младића“.

Након што је Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком на Косову реаговало, сајт Радио телевизије Косова је променио вест наглашавајући да је „коригована након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

РТК је том приликом уклонио део информације у којем се тврди да су се три дечака Албананаца удавила бежећи од младих Срба, али нису навели да је вест о којој говоре била неистинита.

УНС се жалио и на првобитну и на кориговану верзију, наводећи да је прекршен Кодекс за штампу Косова члан 2, који се односи на истинитост извештавања и члан 3, који се односи на подстицање и говор мржње.

Ипак, Савет за штампу Косова одбио је жалбу, констатујући да ниједан од поменутих чланова није прекршен. У одлуци СШК пише да је новинар РТК само „описао ситуацију која се десила пре 20 година наводећи да је вест о утапању деце – док их гоне млади Срби – имала велики одјек“.

“Медиј није проценио да су се ‘деца утопила у реци након што су их прогонили млади Срби’, већ је само указао какав је одјек имала таква вест“, наводи Савет за штампу Косова.

Иначе, у првом ставу члана Истинитост извештавања Кодекса за штампу Косова наводи се да „новинари и уредници у свом целокупном раду обезбеђују поштовање истинитих чињеница и право јавности да зна истину“.

Информацији на коју се УНС жалио Савету за штампу, а коју је објавио РТК, како каже генерални секретар УНС-а Нино Брајовић, недостаје суштинска чињеница да би била истинита, а то је да је у питању лажна вест, која је, како тачно наводи РТК, “имала велики одјек”.

“Да, имала је велики одјек. Њена последица је седамнаестомартовски погром у ком је убијено 19 људи и уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба. Савет за штампу, нажалост, уместо да констатује да је вести коју је објавио РТК недостајало битно обележје да је лажна, игнорише ту чињеницу и солидарише се са понављањем лажне вести која је имала трагичне последице по српску заједницу на Косову. Имали смо лажну вест, а сада имамо њену рехабилитацију и лажни Савет за штампу Косова”, додаје Брајовић.

Како је УНС претходно писао, осим изостављања чињенице да је у питању лажна вест, у информацији објављеној на РТК није наведено ни да су у Погрому страдали Срби, већ се као страдали наводе само Албанци.

Упркос понављању лажне информације, која је, како и сами новинари РТК наводе, постала разлог нереда, из Савета за штампу Косова кажу да је и првобитна верзија овогодишњег текста РТК „била коректна“.

„Медиј је предузео мере и побољшао тај текст, уклањајући реченицу која се односи на наводни прогон деце од стране младих Срба – иако то није била ни изјава нити став медија, већ је поменуто само у контексту одјека који је вест имала и утицаја на изазивање немира“, наводи се у образложењу СШК.

Подсетимо, руководство и колегијум РТК2 указали су јавности, медијима, новинарским удружењима, надлежним институцијама и међународној заједници, да канал на српском језику Радио-телевизије Косова нема сајт, Фејсбук страницу, нити Јутјуб канал под својом надлежношћу.

Навели су да сајт РТК Live/РТК2 не уређује уредништво програма на српском језику РТК2 и истакли да сe у последње време на сајту РТК Live/РТК2 објављују садржаји који су у супротности са новинарским стандардима. 

Руководство и колегијум РТК2 понавили су да РТК2 званично нема сопствени сајт и да нису професионално одговорни за вести које се пласирају на сајту РТК Live/РТК2, а које су заправо само преводи са албанског језика, нису извештаји српске редакције канала РТК2 и које су у супротности са професионалним и етичким стандардима новинарства.

Година за нама је, како је рекао Ракочевић, и година суноврата једне од најважнијих категорија у историји људског рода - дијалога.

„Ове године на свим странама света страдао је дијалог. Страдале су наше колеге, разговор са људима, страдала је друга страна, све оно што баштинимо као најважније вредности човечанства. Има ли икаквог смисла понављати како смо трагично радили и извештавали у случајевима Рибникара, Дубоне? Има ли икаквог смисла рећи да је данас црн дан ове професије ако знамо да се читава једна заједница, читава једна професија, плаши употребе свог матерњег језика на Kосову и Метохији? Ако данас после двадесет година схватамо да неке наше колеге праве ревизију трагичних догађаја 17. марта 2004. године као да се ништа није десило“, упитао је Ракочевић.

Испред споменика „Миссинг“ у Грачаници, Ракочевић је рекао да знамо колико је трагично радити за истину, али да истовремено морамо бити поносни што за исту радимо.

„Поручујемо свима онима који су трагично нарушавали дијалог и истину, који су заборавили да је Славко Ћурувија професионалац и човек и ослободили све оне који су одговорни, да ми знамо како је трагично радити за истину, а морамо истовремено бити поносни што за ту истину радимо. Из Грачанице, Новог Сада и са свих места и свих редакција морамо јасно и гласно рећи оно што протеклих месеци понављамо 'Убили сте правду, али истина живи'“, истакао је Ракочевић.

Председница УНС-овог огранка на Kосову Ивана Вановац рекла је да овај дан медији који извештавају на српском језику на Kосову дочекују са читавом лепезом проблема – питањем несталих и убијених новинара, финансијским проблемима, недостатком и задржавањем младих кадрова, доступношћу информација и селективним приступом институција и политичких структура, као и проблемом употребе матерњег језика.

„Све су ово огромни проблеми са којима се новинари суочавају. Све што се дешава грађанима, све о чему новинари извештавају су директно и проблеми новинара и редакција. Један од највећих проблема са којим се новинари овде суочавају је безбедност новинара. Ми смо користили сваку прилику да о томе говоримо. Нажалост, сви ми који смо овде присутни били смо изложени различитим претњама, провокацијама и нисмо били нимало заштићени. Не постоји институционална воља да се новинарима, у том смислу, укаже пажња и да се на томо озбиљније ради. О свему томе ми ћемо и даље говорити“, истакла је Вановац.

Вановац је навела да се највећи број медија на Kосову финансира пројектно, што, како је навела, значи да иако можда не постоји директна намера донатора да наметне тему, они то посредно раде, преферирајући неке теме.

“То ограничава креативност медија и одвлачи новинаре малобројних редакција од онога што они суштински јесу, а то је пре свега сервис грађана. Свако пројектно финансирање подразумева рад на одређено време, три до шест месеци у најбољем случају до годину дана, што не даје темељ младим људима да остану у тим медијима”, рекла је Вановац.

Она је навела да тако долазимо до следећег проблема - задржавања младих кадрова у медијима.

“То је ситуација када вам дођу млади и новинарски неписмени људи, искористе ваш простор, време и капацитете, обуче се и онда постану плен већих редакцију које су платежно бољестојеће и самим тим примамљивије. То прети да у потпуности опустоши редакције на централном Kосову. То је, чини се, потпуно легитимно, то је тржишна законитост, али морамо рачунати и на колегијалност", нагласила је Вановац.

У Дому културе у Грачаници данас су изложени су "Црни божури" које УНС-ов огранак на Kосову сваке године додељује институцијама, појединцима и организацијама за лошу сарадњу са медијима.

Признања Бели и Црни божур УНС-ов огранак на Kосову установио је пре десет година (2014). Додељују су се сваке године са циљем да се укаже на позитивне и негативне примере сарадње са медијима и новинарима.

Обележавање Светског дана слободе медија у Грачаници започето је минутом ћутања за жртве масакра у Основној школи "Владислав Рибникар", Дубони и Малом Орашју.

“Медији су претежно у полуурбаним и руралним срединама. Јужно од реке Ибар они се налазе искључиво у руралним областима. Ситуација је нешто повољнија у Северној Митровици, Звечану и Лепосавићу, као више или мање градским срединама”, навео је Аврамовић.

Локални, професионални медији су, како је додао Аврамовић, у све тежем положају, а рад им отежава везаност за донаторе услед непостојања стабилног и дугорочног извора финансирања. 

“Такви медији имају све већу потребу за раздвајањем новинарских и административно-финансијских послова унутар редакције. Већина локалних медијских кућа има мало запослених, а само неколико њих запосли оне које могу да напишу квалитетне и успешне предлоге пројеката”, додао је он.

Од сукоба на КиМ почео је, како је рекао, јачи или слабији тренд исељавања Срба који је довео до недостатка кадрова. 

“Број запослених ретко прелази 10. Као лоша пракса се јасно уочава и ‘преузимање’ особља из мањих редакција од стране платежно способнијих, најчешће буџетски финансираних медија. Она прети да угрози не само функционисање, већ и постојање редакција са мањим бројем запослених”, рекао је Аврамовић.

Због специфичних услова у којима живе Срби на Косову, медији, како је додао, само повремено остварују минималне и незнатне приходе од оглашавања и спонзорстава. 

“Читава заједница опстаје, пре свега, захваљујући пословима у секторима школства и здравства које финансира Република Србија. Привреде, ван трговине и услуга, у српским срединама готово да нема, а косовски Албанци нису заинтересовани и одбијају понуде за рекламирање на програмима медија на српском језику”, истакао је Аврамовић.

Разуђеност српских средина и живот у изолованим енклавама чине, како је додао, готово бесмисленим ваљано истраживање потенцијалног медијског тржишта.

 “Такво истраживање би допринело бољем препознавању трендова и образаца понашања публике и омогућило медијима да унапреде своју понуду”, објаснио је он. 

Медијску годину иза нас обележило је, навео је Аврамовић, и повећање броја претњи, притисака и напада који су резултат тензије због политичких догађаја на Косову.

“Осећању опште несигурности новинара доприноси и чињеница да су све локалне и међународне институције потпуно подбациле када је у питању расветљавање судбине убијених, киднапованих и несталих новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998 до 2005. године. Јавности је њиховим нечињењем поручено да злочини над новинарима, па чак и они најтежи, могу да прођу некажњено”, додао је он.

Аврамовић је као проблем са којим се суочавају новинари на КиМ навео и затвореност представника политичких партија и локалних и централних институција за комуникацију са новинарима.

“Новинари имају проблема и са селективном доступношћу свакодневних информација у вези са локалним институцијама, док је сарадња са централним нивоом оптерећена проблемима са званичним документима на српском језику који често уопште не постоје, или су без одговарајућег превода”, истакао је он. 

Иако је српски језик формално у званичној употреби на Косову и равноправан са албанским, повремено на конференцијама за новинаре које организују институције, додао је Аврамоић, нема превода са албанског на српски језик.

Због доминације политике, Аврамовић је као проблем уочио и занемаривање тема које се односе на живот грађана.

“Политика је доминантна тема у медијима Срба на Косову, па се често и остали садржај, свесно или несвесно, 'прелама' кроз призму политике и актуелне политичке ситуације, што потискује проблеме 'обичних грађана' и свакодневни живот у други план ”, рекао је Аврамовић. 

Феномен новијег датума који је препознао Аврамовић је и производња вести заснованих на објавама са друштвених мрежа и “прерада” текстова који су већ објављени у другим медијима, без одласка на терен.

Имајући у виду свеукупне прилике на Косову, вести које локално производе српски медији често су, како је рекао Аврамовић, регионалног значаја.

“То представља одговорност за медије из изолованих средина. Догађаји у њима се, нажалост, најчешће негативно, рефлектују много даље и утичу не само на односе Приштине и Београда, већ и на ситуацију у региону”, навео је он. 

Аврамовић је подсетио на годишње истраживање „Анализа трендова“, невладине организације „Актив“, према коме највеће поверење грађани на терену имају у српске медије на Косову. 

“Независни медији и медији са националном фреквенцијом из Београда забележили су пад поверења, а у поређењу са 2022. годином, приметан је значајан пад оцене поверења у медије са националном фреквенцијом из Београда, који су у ‘Анализи трендова’ годинама заузимали прво место. Овакви резултати указују на разочараност Срба на Косову извештавањем медија из Београда о дешавањима која су обележила 2023. годину”, додао је он.

Управо ова реченица била је окидач за избијање насиља 2004. године у ком је убијено 19 људи и уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба.

Дан након што је Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком на Косову реаговало на овогодишњу вест, РТК ју је изменио наглашавајући да је „коригована након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

Иако је избачена формулација да су се албанска деца утопила „док су бежала од групе српских младића“, у измењеној информацији је изостављено да је насиље 17. марта 2004. године било усмерено против Срба.

У овој вести се уништавање храмова и имовине Српске православне цркве описује као „догађај праћен паљењем православних верских објеката и кућа на Косову“. И док се у вести ни на који начин не помињу Срби, истиче се да је „са друге стране уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца“.

И након реакције УНС-а и његовог огранка на Косову у којој се најоштрије осуђују „корекције“, као и дистанцирања од спорног текста најмање педесеторо запослених на ТВ каналу РТК2 на српском језику и у српској редакцији РТК1 и који захтевају да се истражи професионална одговорног у вези с тим, ова вест се дуже од месец дана налази на сајтовима РТК на српском и албанском језику.

Огранак Удружења новинара Србије (УНС) на Косову упутио је поводом овог случаја жалбу Савету за штампу Косова и обратио се амбасадама и међународним организацијама у Приштини. Одговора још увек нема.

Како УНС незванично сазнаје, жалба ће у Савету за штампу Косова бити разматрана ове недеље.

УНС се пре две недеље обратио и генералном директору РТК-а Шкумбину Ахметџекају истакавши да је „коригована“ верзија ове информације “више од две недеље” на сајтовима РТК, што је једнако неприхватљиво као и њено објављивање. УНС је генералног директора РТК подсетио и на последице настале након објављивања те вести. Одговор Ахметџекаја, УНС није добио.

УНС је, убрзо након што је објављена ова вест 17. марта 2024. године, о томе oбавестио  Међународну (ИФЈ) и Европску федерацију новинара (ЕФЈ), као и још седам међународних новинарских и медијских организација - Article 19, Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), организације Free Press Unlimited и OBC Transeuropa, Репортере без граница, International Press Institute(ИПИ) и мрежу SafeJournalists.

Предлог резолуције о истрагама убистава новинара на Косову

У Предлогу резолуције о истрагама убистава новинара на Косову, који је УНС послао ЕФЈ-у, наводи се да Скупштина ове федерације тражи да Управни одбор ЕФЈ-а од УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и власти на Косову захтева да се формира међународна експертска Комисија која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године.

У Предлогу резолуције коју је УНС поднео истиче се да ће Скупштина ЕФЈ-а тражити да се у рад међународне Комисије за истраживање убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, као експерти, укључе судије и тужиоци из Београда и Приштине, представници међународних мисија које су у поменутом периоду биле задужене за владавину права на Косову (УНМИК и EULEX), као и представници УНС-а и Асоцијације новинара Косова.

У Предлогу резолуције о истрагама убистава новинара на Косову такође се тражи да представници Управог одбора ЕФЈ-а, у сарадњи са чланицама, раде на стварању услова за формирање међународне Комсије за истраживање ових злочина, као и да тужилаштва из Београда и Приштине сарађују директно или уз посредовање партнера од поверења обе стране и редовно о резултатима обевштавају јавност.

Уколико резолуција о убиству новинара коју је УНС предложио буде усвојена на скупу у Приштини, Скупштина ЕФЈ-а ће њоме захтевати и да Специјални суд за ратне злочине на Косову отвори истраге о убијеним и несталим новинарима и медијским радницима на Косову од 1998. до 2005. године.

Резолуцијом ће, уколико буде усвојена, Скупштина ЕФЈ-а тражити и да Уједињене нације спроведу закључке Саветодавне комисије Уједињених нација за људска права (ХРАП), а у којима се констатује кршење Европске конвенције о људским правима у раду УНМИК-а. Скупштина ЕФЈ-а ће у том случају тражити да Уједињене нације обештете породице жртава, као и да о томе обавесте јавност.

У Предлог резолуције уврштен је и захтев Скупштине ЕФЈ-а да мисија EULEX и Савет министара ЕУ, под чијим окриљем је мандат EULEX -а, јавно саопште због чега у њеном извршном мандату владавине права на Косову нису спроведене ефикасне истраге убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника у периоду од 1998. до 2005. године, као и да  Савет министара ЕУ установи да ли је EULEX прекршио Европску конвенцију о људским правима.

„Скупштина ЕФЈ-а тражи да ЕУ, која је преузела обавезе да поступа у складу са међународним резолуцијама, у потпуности поштује ову Резолуцију и допринесе истрагама убијених и несталих новинара и медијских радника на Косову, као и да о предузетим корацима обавести ИФЈ, ЕФЈ и јавност. 

Скупштина позива Управни одбор ЕФЈ-а да у сарадњи са другим организацијама, удружењима, Саветом Европе, Уједињеним нацијама и ОЕБС-ом, као и другим међународним телима редовно прати истраге ових убистава и киднаповања и нестанака и да о томе обавештава јавност“, пише у Предлогу резолуције који је УНС посало ЕФЈ-у. 

У овом документу се констатује да је прошло 26 година од почетка серије убијања, киднаповања и нестанака деветнаест новинара и медијских радника који су радили за медије на српском и албанском језику и немачки „Штерн“, а да нико није приведен правди за ове злочине почињене између 1998. и 2005. године.

У Предлогу резолуције истиче се да ништа није предузето како би се одговорни за ове злочине привели правди, ни након Резолуција Скупштина Европске федерације новинара донетих 2018. године (у Лисабону) и 2022. године (у Загребу), којима се тражи ефикасна истрага ових злочина, а које су усвојене на предлог УНС-а.

Предлогом резолуције подсећа се да истраге нису покренуте ни након што су информације о овим злочинима објављене на Платформи Савета Европе за заштиту новинарства и безбедност новинара 2018. године и указује на позитивно искуство у формирању и остварене резултате рада Комисије за истраживање убистава новинара које је 2012. године формирала Влада Србије и захваљујући којој је, између осталог, подигнута оптужница за убиство новинара Славка Ћурувије.

Предлогом резолуције истиче се да је истрага убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника, била у надлежности мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК) која је имала извршну власт од 1999. до 2008. године и подсећа да је од 2008. године одговорност прешла у руке мисије Европске Уније (Eulex), али да ни до данас нису расветљени ови злочини.

Предлог резолуције о независном Јавном сервису на српском језику на Косову

Осим Предлога резолуције о истрагама убистава новинара на Косову, УНС је ЕФЈ-у упутио и Предлог резолуције о независном Јавном сервису на српском језику.

У овом Предлогу констатује се да је на иницијативу УНС-а у преговорима Београда и Приштине, које је водио специјални изасланик УН Марти Ахтисари, у његовом Свеобухватном предлогу за решење статуса Косова (тзв. Ахтисаријев план) гарантовано право српској заједници да има јавни сервис на матерњем језику који би имао своју фреквенцију.

Уколико ова резолуција буде усвојена, Скупштина ЕФЈ ће њоме тражити да Скупштина Косова донесе Закон којим ће, у складу са планом Мартија Ахтисарија и Уставом Косова, српска заједница добити оснивачки, управљачки и уређивачки независни канал на матерњем језику, са посебном фреквенцијом која ће покривати целу територију Косова.

Скупштина ЕФЈ-а ће у том случају захтевати да се Законом предвиди да овај независни канал буде финансиран из претплате за Јавне сервисе и да Управни одбор ЕФЈ-а, у сарадњи са међународним телима и организацијама и удружењима новинара које делују на Косову прати реализацију ове Резолуције. 

Предлог је, наводи се, заснован на шездесетогодишњој пракси медијских јавних емитера у Белгији.

У Белгији, подсећа УНС у Предлогу, од 1960. године постоје три одвојена јавна емитера. У питању су Фламанска радио и телевизијска радиодифузна организација- ВРТ, јавни емитер за заједницу француског говорног подручја који служи Валонији и великом делу Брисела – РТБФ и емитер за заједницу немачког говорног подручја Белгије – БРФ.

„Њихов модел и добро искуство су недвосмислена препорука да се такав концепт примени на Косову“, пише у Предлогу резолуције о независном каналу на српском језику.

У овом документу подсећа се да је Уставом Косова (јун 2008. године) гарантовано право српској заједници на независни телевизијски канал на матерњем језику који ће покривати целу територију Косова и истиче да Законом о радио-телевизији Косова није спроведена Уставна одредба да овај канал има независну оснивачку, управљачку и уређивачку структуру, као ни да покрива целу територију Косова и има посебну фреквенцију.

Мартовски погром, пише у Предлогу резолуције који је УНС послао ЕФЈ-у, почео након што је Јавни сервис Косова (РТК) објавио лажну вест да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежала од групе српских младића“. Након објављивања ове лажне вести, смртно је страдало 19 људи, оштећено и уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба“. После 17 година РТК је поновио ову лажну вест.

На последњој конференцији одржаној у недељу 7. априла, председник Српске листе Златан Елек је саопштио да је став те политичке партије да Срби не би требало да изађу на референдум који ће у четири општине на северу Kосова бити одржан 21. априла.

Међутим, о свему томе јавност, али и значајна већина медија, могла је да се обавести искључиво посредством два медија. Остали медији из Kосовске Митровице, као ни они са централног Kосова, нити дописништва медија који са овог подручја извештавају за медијске куће ван KиМ, нису били позвани.

УНС са својим огранком на Kосову још једном протестује због оваквог дискриминаторског приступа Српске листе и подсећа да је као политички субјект са ауторитетом, у обавези да се одговорно односи према свим медијима без обзира на њихову уређивачку политику.

Према сазнањима овог медија, теме састанка су попис становништва и координација између општина и Института за злочине почињене током рата на Косову. Медија центар Чаглавица је у вези са овим случајем упутио жалбу Поверенику за језике на Косову Славиши Младеновићу.

УНС са својим огранком на Косову истиче да је недопустиво да се новинарима који извештавају на српском језику онемогућава рад, посебно о темама од значаја за целокупну српску заједницу.

УНС са својим огранком на Косову подсећа да се на овај начин не крши само Закон о употреби језика, већ да се угрожава и право на информисање које је загарантовано бројним међународним конвенцијама.

Подсетимо, Јавни сервис РТК поновио је 17. марта ове године своју лажну вест објављену пре 20 година, да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежали од групе српских младића“.

Управо ова реченица била је окидач за избијање насиља 2004. године у ком је убијено 19 људи и уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба.

Након што је Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком на Косову реаговало, сајт Радио телевизије Косова је дан касније променио вест наглашавајући да је „коригована након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

Иако је избачена формулација да су се албанска деца утопила „док су бежала од групе српских младића“, у измењеној информацији је изостављено да је насиље 17. марта 2024. године било усмерено против Срба.

Уништавање храмова и имовине Српске православне цркве у вести је описано као „догађај праћен паљењем православних верских објеката и кућа на Косову“.

Док се у вести ни на који начин не помињу Срби, у њој се истиче да је „са друге стране уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца“. Ова лажна вест је у истој форми и на сајту на албанском језику.

УНС се обратио генералном директору РТК-a Шкумбину Ахметџекају истакавши да је „коригована“ верзија ове информације више од две недеље на сајтовима РТK, што је једнако неприхватљиво као и њено објављивање. УНС је Ахметџекаја подсетио и на последице настале након објављивања те вести. Одговор генералног директора РТК нисмо добили.   

Запослени на РТК2, канала на српском језику, траже истрагу професионалне одговорности и повлачење спорног текста

Најмање педесеторо запослених на ТВ каналу РТK2 на српском језику и у српској редакцији РТK1 саопштило је да се у потпуности дистанцирају од спорног текста о мартовским немирима који је објављен на порталу РТK-а на српском језику са захтевом да се истражи професионална одговорност у вези с тим.

Како УНС незванично сазнаје, претходних дана одржан је састанак запослених са генералним директором РТК-а Шкумбином Ахметџекајем где је, између осталог, захтевано да се спорни текст повуче са сајта РТК-а на српском језику. Сазнајемо и да је тражено да сајт на српском језику уређује редакција РТК2 на српском језику, да вести потписују аутори текстова, као и да јавности буде доступна информација ко је уредник овог онлајн издања.

Овим поводом, новинарка Јелена Марковић која је била члан Саветодавне групе публике РТК-а у име српске заједнице, поднела је прошле недеље оставку у том телу, након састанка ове групе на коме је истакла да је вест која је објављена на сајту РТК-а на српском и албанском језику поводом 20. годишњице од Мартовског погрома изазвала узнемирење јавности са надом да ће се утврдити степен кршења професионалних стандарда.

Подсетимо, огранак Удружења новинара Србије (УНС) на Косову упутио је жалбу Савету за штампу Косова и обратио се амбасадама и међународним организацијама у Приштини. Одговорa још увек нема.

Убрзо након што је објављена ова вест 17. марта 2024. године, УНС је о томе обавестио  Међународну (ИФЈ) и Европску федерацију новинара (ЕФЈ), као и још седам међународних медијских и новинарских организација - Article 19, Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), организације Free Press Unlimited и OBC Transeuropa, Репортере без граница, International Press Institute (IPI) и мрежу SafeJournalists.

Међутим у делу акредитације резервисаном за назив медијске куће Медија центар је исписан само на албанском језику „Qendra mediale“, што је први пут до сада.

Иако је пун назив Медија центра Чаглавица у регистрационом систему на три језика – српском, албанском и енглеском, претходних година на новинарским акредитацијама које су запослени у Медија центру добијали из председништва Косова назив је увек био исписан само на српском језику.

Такође и на акредитацијама које годинама издају Влада и Скупштина Косова назив „Медија центар“ исписан је само на српском језику.

Иначе, акредитације запосленима у Медија центру данас је издао исти службеник који јуче новинарки и сниматељу Медија центра Чаглавица Сањи Ђокић и Небојши Ђокићу није дозволио да прате догађај у председништву Косова, јер нису имали акредитације. Иако су Ђокићи јуче покушавали да том службенику објасне да се њихове акредитације већ годину дана налазе у председништву, он није желео да их саслуша већ им је прстом показивао да напусте зграду и понављао акредитими, акредитими.

„За разлику од јуче, данас је тај господин био веома љубазан. Дао нам је акредитације, али уопште нисмо обратили пажњу да је назив Медија центар исписан на албанском језику. То смо приметили тек кад смо изашли из зграде председништва“, наводи новинарка Медија центра Сања Ђокић.

Медија центар Чаглавица је захтев за двогодишње новинарске акредитације председништву Косова послао почетком прошле године. У међувремену су новинари и сниматељи више пута покушавали да их преузму, али су увек добијали одговор да службеник задужен за акредитације није ту и да дођу неки други дан. До пре десетак дана новинари Медија центра нису имали никакав проблем да и без акредитације прате догађаје у председништву Косова, јер је на улазу постојао списак са именима оних који су предали захтевеза акредитације и на тај начин им је то било омогућено.

Због јучерашњег онемогућавања рада новинара Медија центра у председништву Косова, реаговало је Удружење новинара Србије са својим огранком на Косову, активисткиња за женска права Милица Стојановић Костић и заменик Српске демократије Стефан Вељковић.

Стојановић Костић оцењује да је поступак службеника председништва који је новинарки Сањи Ђокић и сниматељу Небојши Ђокићу прстом показао да напусте зграду председништва, уз понављање речи “акредитими, акредитими”, неприхватљив и да то како је навела „бахато понашање службеника из кабинета председнице Косова, посебно према новинарки, представља флагрантно непоштовање не само новинарске професије већ и жена уопште“.

“Последњи пример опходјења према новинарки Медија центра, када се службеник институције која би требало да пропагира и залаже се за достојанствен и једнак третман према женама веома бахато понео према њој, само је још један у низу случајева који показује на који начин се у овом друштву третирају жене. Удаљавање из зграде показивањем прстом покушај је да се жена, у овом случају новинарка, додатно понизи једним непримереним начином за који сам сматрала да смо превазишли одавно. Међутим, пракса да се жене не поштују на Косову се наставља, а новинарке су често на удару не само овде већ на читавом Балкану”, навела је она.

Она истиче да је “још страшније сто се инцидент догодио у згради председниства, на чијем је челу жена”. Зато је према њеном мишљењу “неопходно да се што пре утврди одговорност лица које је себи дало за право да прстом показује и истерује новинарку” и то очекује од председнице Косова Вјосе Османи лично.

“Поражавајуће је да се у “њеном дому” (председнице Косова)  дозволи овакво бахато понашање према жени, новинарки. Шта могу да очекују жене на Косову које се не чују и не виде, које су застрашене, малтретиране и обесправљене, ако се оваква порука и третман шаље из председниства, питање је на које одговоре мора да нам да госпођа Османи!”, закључила је Милица Стојановић Костић.

Медија центар је уз помоћ преводиоца касније дошао до закључка да је службеник председнице Косова највероватније од новинарке и сниматеља Медија центра тражио акредитације за праћење рада председнице Косова.

Из Медија центра Чаглавица кажу да их сваког пута када су покушали да преузму акредитације у председништву Косова, добили одговор да службеник који их издаје није присутан. Због тога, како објашњавају из Медија центра Чаглавица, новинарка и сниматељ нису данас имали акредитације.

“У протеклих годину дана више пута смо покушавали да подигнемо своје двогодишње акредитације за које смо захтев поднели још почетком 2023. године, а последњи пут смо то покушали да урадимо јутрос око девет сати, али нам је, као и много пута раније, речено да службеник који издаје акредитације није ту и да не можемо да их преузмемо”, наводе из Медија центра Чаглавица.

Директор Медија центра Чаглавица Будимир Ничић сматра да је у питању не само дискриминација српских медија, већ и очигледна злоупотреба моћи службеника председништва Косова.

“Како је могуће да кад српски новинари треба да подигну акредитације службеник који је задужен за то или није ту, или је заузет и то траје већ годину дана? Дакле, у питању је очигледна злоупотреба моћи службеника у председништву Косова, што је неприхватљиво и што представља кршење не само права новинара него и наших грађана да буду информисани“, рекао је.

Ничић је додао да такво понашање угрожава демократске вредности и интегритет председништва као институције.

„Очекујем од председнице Османи да такве злоупотребе особља санкционише и тиме пошаље поруку да се морају поштовати принципи правде и једнакости”, навео је Ничић.

Медија центар Чаглавица обратиће се у вези са овим случајем косовском Омбудсману и Канцеларији повереника за језике на Косову.

УНС и ДНКиМ подсећају да су новинари српских редакција исти проблем имали и пре недељу дана када им није било дозвољено да прате састанак Вјосе Османи и заменика помоћника државног секретара САД за Западни Балкан Габријела Ескобара.

УНС и ДНКиМ истичу да се онемогућавањем и ограничавањем рада новинара крши право на информисање, које је загарантовано локалним прописима и међународним конвенцијама.

УНС се данас обратио ИФЈ-у, организацији Article 19, Европском центру за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), организацијама Free Press Unlimited и ОБЦ Трансеуропа, Репортерима без граница, International Press Institute (IPI) и мрежи SafeJournalists, а јуче председници ЕФЈ-а Маји Север.

Поменутe новинарскe и медијскe организацијe УНС је обавестио да је у вести РТК о годишњици Мартовског погрома наведено да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежала од групе српских младића“. УНС је истакао да је ова информација изазвала избијање немира 17. марта 2004. године, у којима је убијено 19 људи, уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба.

У обраћању је наведено и да је након реаговања УНС-а, на сајту РТК измењена вест, што је образложено „кориговањем након претходне ненамерне техничке новинарске грешке“. Међутим, УНС је истакао да је у информацији изостављено да је насиље 17. марта 2024. године било усмерено против Срба, док је остала формулација да је „уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца.

Међународним организацијама УНС је пренео и да се више од педесеторо запослених на ТВ каналу РТК2 на српском језику и у српској редакцији РТК1, укључујући директорку, новинаре, уреднике, сниматеље, монтажере и остале, оградило од спорног текста, захтевајући да се истражи професионална одговорност у вези с њим.

„Наглашавамо да је лажна вест непотписана, редакција иза ње не стоји, непознато је ко је аутор, али да менаџмент РТК као и у многим другим случајевима намеће објаве на које редакција не може да утиче“, навео је УНС обраћајући се ИФЈ-у и осталим медијским и новинарским организацијама.

Јавни сервис РТК поновио је лажну вест од пре 20 година да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежали од групе српских младића“. Управо ова реченица била је окидач за избијање насиља у ком је убијено 19 људи и уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба.

Након што је Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком на Косову реаговало, сајт Радио телевизије Косова је променио вест наглашавајући да је „коригована након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“. Међутим, иако је избачена формулација да су се албанска деца утопила „док су бежала од групе српских младића“, у измењеној информацији је изостављено да је насиље 17. марта 2024. године било усмерено против Срба.

Уништавање храмова и имовине Српске православне цркве у вести је описано као „догађај праћен паљењем православних верских објеката и кућа на Косову“.

Док се у вести ни на који начин не помињу Срби, у њој се истиче да је „са друге стране уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца“.

Ова лажна вест је у истој форми и на сајту на албанском језику.

У међувремену, РТК је изменио текст од 17. марта, уз појашњење да је „побољшан“ због „ненамерног техничког новинарског пропуста“, наводећи и да се извињавају. Ипак, и нови текст дезинформише јавност, манипулише чињеницама и поново не објашњава нити стварне узроке нити последице насиља.

У наставку анализирамо текст од 17. марта (који јавности више није доступан), уз објашњења шта је нетачно и шта насупрот тексту РТК тврде званични извештаји.

РТК: „Данас се навршава 20 година од протеста познатих као мартовски нереди у којима је живот изгубило 19 људи, а стотине их је повређено“.

РТК не прецизира ништа у вези са жртвама и повређенима, као и то да је насиље у највећој мери било усмерено на косовске Србе, потом и Ашкалије и Роме од стране албанских демонстраната.

Према подацима Фонда за хуманитарно право, у етничком насиљу 17. и 18. марта страдало је 15 Албанаца и 12 Срба. Озбиљно је повређено око 170 Срба, од тога 150 батинањем у њиховим кућама, док је њих 20 повређено у нападима на путевима.

„Деветнаест људи – осам косовских Срба и једанаест косовских Албанаца – је убијено, а преко хиљаду рањено – укључујуц́и више од 120 војника КФОР-а и полицајаца УНМИК-а, и педесет осам службеника Косовске полицијске службе“ – подаци су из извештаја Human rights watch.

„У сукобима и нередима је погинуло 19 особа, а повређена су 954 цивила. Поред тога, повређено је 65 међународних полицајаца, 58 службеника Косовске полицијске службе и 61 припадник КФОР-а“ – подаци су Жан Марија Геноа, под-генерални секретар за мировне операције, од априла 2004. године.

РТК: „Вест о утапању троје деце Е.Д. (13 година), А.В. (12) и Ф.В. (9 година), док су бежали од групе српских младиц́а, била је нашироко објављена. Једно од преживеле деце испричало је камерама да су их јурили Срби и да су бежали, када су се неки њихови вршњаци удавили у реци“.

Дечак није испричао пред камерама да су их Срби јурили са псом – потврђено је у извештају OSCE-а из 2004. који се бавио управо улогом медија у Мартовском насиљу.

У извештају је наведена и изворна изјава дечака. На питање новинара РТК да исприча шта се догодило, Ф.В. је рекао:

„Да, ми, неки моји рођаци и неки моји пријатељи, и ја смо шетали и отишли ​​смо близу реке када су нас из куц́е псовали неки Срби са псом. Погледали смо их, могу да их идентификујем ако их видим, и знам њихову куц́у, и покушали смо да побегнемо, али нисмо могли пошто смо били близу реке. Мој брат, Ф.В. (9), био је са мном, не уме да плива. Ставио сам га на леђа, пливао сам 15 метара, нисам мога да пливам више од тога. Пао ми је са леђа, не знам ништа више о њему, а друга двојица су пливала испред мене, ни о њима не знам ништа. Али тамо су била још двојица који нису ишли у реку Ибар, били су даље од нас, даље од моста. Било је 16:00, 15:55 и Србин је био сакривен у кукурузу, а ми смо покушали да им кажемо да беже, звали смо их али нас нису чули и скочили смо у Ибар, али они су преживели, не знам како су остали преживели осим мог брата који ми је био на леђима, пао ми је са леђа, јер су таласи били велики, Ибар је био велики, пао ми је с леђа, изашао сам из Ибра некако уморан“.

„Тумачење да су дечаке јурили Срби у реци долази из других извора, као што је Халит Берани, албански активиста за људска права из (јужне, прим. аут.) Митровице. Овакве суптилности нису биле важне приватним и јавним државним медијима, који су почели да емитују и штампају недвосмислене извештаје да су дечаке албанске националности Срби отерали у реку“ – прецизира Хуман ригхтс wатцх.

„Косовско албански ТВ медији одлучили су да инцидент утапања троје деце окарактеришу као случајеве смрти које су директно и ван сваке сумње изазвали непријатељски расположени локални Срби. Нису понуђени никакви докази који подржавају ово, а интервјуисано дете то никада није тврдило, као што су медији јасно и енергично представили. Извештавање о нередима створило је нову димензију пристрасног извештавања када су референцама на насиље претходила ‘оправдања’. Снажни визуелни прикази који су коришц́ени нису били да згрозе, вец́ да потпале (ситуацију. прим. аут.)“ – наводи се у истом извештају OSCE-а.

РТК: „Грађани из целог Косова су сутрадан 17. марта 2004. започели протесте, који су брзо измакли контроли и у њима је дошло до насиља. Протест је упуцћен УНМИК-у, у време када је Косово било под тоталном међународном управом. Догађај је прац́ен паљењем кућа и верских објеката на Косову“.

РТК не прецизира о којим се верским објектима ради, нити у чијем су власништву биле куће.

„Око 800 српских, 90 ашкалијских и две албанске куће су или потпуно уништене или озбиљно оштећене. Поред цивилних објеката, потпуно је демолирано и спаљено 36 православних, верских објеката“ – подаци су Фонда за хуманитарно право.

„Велика маса етничких Албанаца таргетирала је српску и друге неалбанске заједнице, спаливши најмање 550 домова и двадесет седам српских православних цркава и манастира“ – подаци су из извештаја Human rights watch.

„Отприлике 730 кућа које припадају мањинама, углавном косовским Србима, оштећено је или уништено. У нападима на културно и верско наслеђе Косова оштећено је или уништено 36 православних цркава, манастира и других верских и културних објеката. Нападнуте богомоље датирају још из четрнаестог века. Две су на листи УНЕСЦО-а као главна места од универзалног значаја, а трећа је на листи од регионалног значаја. Поред тога, имовина УНМИК-а и КФОР-а је оштећена или уништена“ – подаци су из тадашњег извештаја УНМИК-а.

Према подацима Владе Србије из 2004. године, оштећено је 35 цркава и манастира, а тадашња прелиминарна процена штете била је 30 милиона долара. Према истом подацима, уништена је 561 српска кућа, а још 218 тешко оштећено. Према подацима Епархије рашко-призренске, број порушених и оштећених кућа премашује 1.000 – навели су такође тада из Владе Србије, прецизирајући да листа није потпуна и да ће бити ажурирана како међународна заједница настави да прикупља и потврђује нове информације.

РТК: „Срби су узвратили тако што су то урадили и тамошњим албанским кућама“.

Према подацима Фонда за хуманитарно право ради се о две албанске куће у Чаглавици где је истовремено запаљено 12 српских кућа. У извештају ФХП-а није прецизирано да су Срби ти који су запалили куће, али се истовремено појашњава да је Чаглавица била и поприште сукоба КФОР-а и УНМИК-а са албанским изгредницима, да су се запаљене куће налазиле на почетку села, те да су запаљене након што су демонстранти иницијално пробили кордон.

„Без непромишљеног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта, догађаји су могли да се обрате другачије. Можда не би достигли посведочени интензитет и ниво бруталности или се уопште не би догодили. Конкретно, јасан спин који су медији дали у извештајима о фаталном утапању групе деце 16. марта изгледа да није поткрепљен ниједним новинарски валидним извештајима. Не може се рећи ни да су били подстакнути жељом да се помогне у избегавању насиља. У ствари, чини се да је медијска покривеност довела до масовних демонстрација насилне природе у којима је учествовало 50-60.000 људи 17. марта, у поређењу са 18.000 који су демонстрирали пре него што су медији извештавали о овом инциденту. Такође треба напоменути да су медији, посебно радиодифузни сектор, испољили неприхватљиве нивое емоција, пристрасности, непажњу и лажно примењени ‘патриотски’ жар. Посебно, извештавање три главна косовска ТВ канала увече 16. марта заслужује најоштрију могућу критику. Наступ РТК (Радио-телевизије Косова) током нереда, као и претходне вечери, треба посматрати са посебном забринутошћу, јер је ово једини јавни емитер“ – из OSCE-овог извештаја о улози медија у Мартовском насиљу.

Закључак

Поменути, јучерашњи текст РТК се може окарактерисати као контроверзан, манипулативан, непрофесионалан, пристрасан и непотпун, што указује на озбиљне недостатке у његовој припреми и објављивању.

Контроверзан – извештај изазива контроверзе због своје очигледно тенденциозне природе, што је довело до оштрог критичког одговора удружења новинара.

Манипулативан – извештај је манипулативним, јер селективно приказује информације које подржавају одређену перспективу, без пружања објективне слике догађаја.

Непрофесионалан – недостатак прецизности, присуство нетачних тврдњи и недостатак објективности указују на недостатак професионалности у припреми и презентацији извештаја.

Пристрасан – извештај је пристрасан јер фаворизује једну страну, преносећи информације које подржавају интересе већинске заједнице на Косову, без узимања у обзир перспективе и искуства других заједница. Извештају РТК недостаје неутралност, што би требало да је кључни принцип новинарства, посебно када се обрађују деликатне теме као што су насиље и сукоби.

Непотпун – недостатак прецизности у приказивању жртава, повређених, и уништених објеката, као и изостанак важних детаља, чини извештај непотпуним и неадекватним за пружање целовите слике догађаја.

Утицај на јавно мњење – овакви непрофесионални и пристрасни извештаји имају потенцијал да утичу на јавно мњење, како локално тако и глобално, обликујући перцепцију догађаја и актера у сукобима.

Последице манипулације информацијама су и продубљивање подела међу заједницама, подстицање непријатељства и отежавање процеса помирења. Са друге стране, медији носе улогу и промоцији истине и објективности.

Друштвени контекст – овакав пристрасан и нетачан текст, РТК је објавио у време повећаних тензија на релацији Београд-Приштина, али и косовска влада-косовски Срби. Повећане тензије могу да подстакну поједине медије да презентују информације на начин који подржава интересе или ставове владајућих структура, или може да утиче на став публике према одређеним групама или догађајима. Посебно у ситуацијама повишених тензија, важна ја објективности, професионализам и одговорност у новинарству.

Дакле, РТK2 ни новинарски ни уреднички не стоји иза овог садржаја. Напротив, извештаји новинара РТK2 о обележавању мартовског насиља, као што је извештај о парастосу у Грачаници (видети ТВ прилог из дневника на линку доле у тексту), нису објављени на сајту на српском језику.

Дневник РТK2 о обележавању годишњице мартовских немира потврђује да је наш приступ професионалан, непристрасан, објективан и чињеничан. То је наша обавеза као јавног сервиса на српском језику. Цео дневник се може погледати на следећем линку https://www.youtube.com/watch?v=n3iM6BPw4gg

Напомена: Програм РТK1 на српском се не емитују током викенда.

Ми, доле потписани, не желимо да се под именом РТK2 пласирају тенденциозне информације. Саопштавамо да наша извештавања о овој и другим темама увек узимају у обзир све забринутости заједнице, као и свих грађана на Kосову.

У вези са спорним текстом, ми доле потписани, подржавамо реаговања професионалних новинарских удружења, захтевајући од РТK-а и регулаторних тела да утврде степен кршења професионалних стандарда у вези са наведеним текстом. Позивамо да заједно учинимо све како се сличне ситуације не би поновиле.

Потписи запослених:

1.           Александра Здравковић, вршилац дужности директора РТK2

2.           Синиша Kостић

3.           Марко Закић

4.           Марија Станојковић

5.           Тијана Данић

6.           Тања Гапић

7.           Мирјана Маринковић

8.           Бојан Томић

9.           Марија Перић

10.         Јелена Ђорђевић

11.         Анамари Репић

12.         Драгана Пајовић

13.         Александра Нићић

14.         Татјана Славић

15.         Маја Денић

16.         Ненад Радомировић

17.         Бојана Узуновић

18.         Иван Вучковић

19.         Милица Живић

20.         Гордана Kосановић

21.         Жарко Јоксимовић

22.         Ана Стевановић

23.         Александар Миладиновић

24.         Бојан Kошанин

25.         Иван Јоргић

26.         Јован Радић

27.         Милорад Сталетовић

28.         Сеад Рамић

29.         Снежана Трајковић

30.         Марко Лазић

31.         Вања Симић

32.         Ивица Стоилковић

33.         Бисерка Ђурђевић

34.         Миодраг Лекић

35.         Kостадинка Стојановић

36.         Спасоје Цветковић

37.         Синиша Декић

38.         Млађан Трајковић

39.         Милош Јовановић

40.         Славиша Лекић

41.         Славиша Јовановић

42.         Мирослав Цвејић

43.         Владимир Денић

44.         Предраг Добрић

45.         Бојан Перенић

46.         Данијел Ћирковић

47.         Иван Галић

48.         Слободан Шубарић

49.         Владимир Петровић

50.         Јелена Јовановић

51.         Добривоје Цвејић

52.         Стефан Јовановић

53.         Милош Стоиљковић

Након реакције УНС-а и ДНКиМ-а, данас, касно поподне, сајт Радио телевизије Косова се огласио и променио вест наглашавајући да је „текст коригован након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

УНС и ДНКиМ најоштрије осуђује „корекције“ које су само формалне и у основи задржавају дух и суштину претходне вести и ниједног тренутка не обавештавају читаоце и јавност да се ради о лажној вести. Из претходне информације избачена је формулација да су се Албанска деца утопила „док су бежали од групе српских младића“.

У „новој вести“ Јавног сервиса ни једног тренутка се не помиње да је Мартовски погром, односно „нереди“ како пише аутор овог текста били усмерени против Срба, њиховог наслеђа и имовине. Уништавање храмова и имовине Српске православне цркве у вести је описано као „догађај праћен паљењем православних верских објеката и кућа на Косову“.

Оваква интерпретација чињеница и „корекција“ јучерашње вести довела је до тога да се у њој не спомињу Срби и да читалац не може закључити да се о њима ради, док је написано да је „с друге стране уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца“.

УНС и ДНКиМ понављају да се хитно уклони вест са сајта јер садржи језик мржње, непрофесионално и нетачно извештавање и врши ревизију злочина почињеног марта 2004.

УНС и ДНКиМ су обавестили све међународне институције на Косову, локална регулаторна тела са захтевом да реагују и спрече ширење лажних вести које су имале и могу имати трагичне последице.